Trešnja:
Simedro Fruits Trešnja
Trešnja raste kao samoniklo drvo, sama, ili u šumi s ostalim listopadnim drvećem a visoka je često i iznad 10 m. Iz samoniklog oblika razvili suse mnogobrojni uzgojni oblici trešnje. Kora drveta je glatka i odvaja se u vodoravnim trakama.Listovi su na rubu dvostruko pilasti, ovalni, s donje strane pahuljasti s dve žlezde na peteljci lista.
Cvetovi se razvijaju u ču-percima i snežno su bijele boje.Plodovi su različite veličine, uglavnom crvene ili crne boje a nalaze se na peteljkama obično po 2 do 3 zajedno.
Trešnja može dostići visinu od 30 do 32 metra,a prečnik stabla može biti 50 ili više cm.Kora je svetlo do tamnosmeđa sa karakterističnim horizontalnim linijama, koje vremenom sve više debljaju i na tim mestima se javljaju pukotine. Ispočetka, dok je drvo još mlado, linije se skoro i ne primjećuju, da bi s vremenom i kora zadebljala, a linije prelaze iu pukotine. Kora može i da se ljušti u horizontalne trake.Listovi su eliptičnog, odnosno više jajastog oblika, na obodu su testerasti, dugi oko 10, a široki oko 5 cm. Cvet je bele boje i nalazi se na dugoj peteljci. Pupoljci su elipsoidni i zašiljeni, tamnosmeđe su boje i prekriveni sa više ljuspi. Cvetovi se javljaju u velikom broju i gusto su raspoređeni i grupisani. Karakteristika cijele potfamilije, pa i trešnje, je građa cveta, koji ima jedan oplodni listić. U plodniku ima dva semena zametka, od kojih se često samo jedan razvija u seme. Plod je tipična monokarpna koštunica, loptast je i ima tamnocrvenu, ružičastu ili žutu boju. Prečnik mu je oko 1 cm, a u kulturnih sorti može biti krupniji. Plod trešnje je izuzetno mesnat i slatkog je ukusa. Poreklo: Trešnja je široko rasprostranjena u srednjem i zapadnom delu Evrope, na Balkanu, Apeninskom i severnom dijelu Pirinejskog poluostrva. Ima je i na Mediteranu, ali se ređe sreće. U najjužnijim delovima Evrope raste na nešto većim nadmorskim visinama. U Aziji se može naći na Kavkazu, Krimu i delovima Male Azije. Trešnja ima veliki značaj kao poljoprivredna biljka, jer je pripitomljena i jedna je od najzastupljenijih biljaka u voćarstvu, zbog svojih ukusnih plodova, koji se koriste u svežem i prerađenom stanju. Danas je veštačkom selekcijom i oplemenjivanjem stvoren veliki broj sorti trešanja koji su vrlo česte voćarske kulture u cijelom svijetu. Brojni su razlozi: ne zahteva posebnu konstrukciju prilikom uzgoja, nije zahtevna ni u pogledu rezidbe, a otporna je na mnoge bolesti i štetnike. Trešnja je poznata još iz praistorije, kad su za nju znali ljudi iz bronzanog doba, tačnije 2000 godina p. n. e. U 8. veku p. n. e. trešnja je već bila pripitomljena i ljudi su koristili njene plodove. Smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Pored toga što se koriste u ljudskoj ishrani, plodove trešnje jedu i životinje i na taj način doprinose razmnožavanju trešnje u prirodi.Isto tako je poznato da gotovo pre 2000 god. rimski je vojskovođa i proslavljeni sladokusac Lucije Lukul donio prvu trešnju u Rim. Monasi su se trudili da trešnju kao drvo koje voli topla područja priviknu na hladnija područja, pa je oko 800 god. kasnije već u propisima Karla Velikoga bilo preporučeno za uzgoj nekoliko sorti tre¬šanja. Od onog vremena trešnja se udomaćila u šumama srednje Evrope, tamo je podivljala pa je presađivana iz šuma u rasadnike i kućne vrtove da bi se oplemenila u nove sorte. Danas je već poznato veoma mnogo uzgojnih oblika trešnje.
Vrste Trešanja:
Pojavom novostvorenih kržljavih podloga, kao što su Gisela 5 ili 6, Edabriz, Weiroot 158 i drugih klonskih podloga to se naročito potvrđuje. Stabla kalemljena na ovim podlogama su nižeg rasta i lakše se održavaju, daju plodove ranijeg vremena sazrevanja, čime se značajno skraćuje vreme do prve komercijalne berbe i imaju veću produktivnost. Na pomenutim podlogama (Gisela 5) radanju trešnje već drugu godinu nakon sadnje.
Maksimalna je iskoristivost i puni rod od pete do šeste godine pa nadalje. Plodovi se beru praktično sa zemlje, pa se uloženo brže i vrati. Neke od tih sorta su samooplodne, omogućuju lakše, navodnjavanje, đubrenje, savijanje grana i rezidbu. Voćke se sade na udaljenosti jedna od druge 2,5 - 3 m, što omogućuje više sadnica na manjem prostoru.
Poznato je da većina potrošača odlučuje šta će kupiti na osnovu vizuelnog utiska. Da bi se postigao maksimalan uspeh na tržištu sveže trešnje moraju imati lepu crvenu boju, od sjajno crvene do burgundsko crvene, a ako su žutih plodova, veoma je poželjno da plodovi imaju crvenu dopunsku boju. Plodovi moraju biti krupni, čvrsti i hrskavi kao, sočni, prijatne arome i blago nakiselog ukusa. Osim navedenog, odgajivačima se savetuje da obrate pažnju na razlike između sorti u pogledu vremena cvetanja, otpornosti prema niskim temperaturama, osetljivosti na prolećne mrazeve, u smislu potencijala sorte da umanji ili izbegne smanjenje prinosa usled prolećnih mrazeva i pucanje plodova prouzrokovanog kišom, što zapravo sortu čini ili ne čini ekonomski produktivnom.
Trešnja u ishrani Nutritivni sastav: Trešnja (100g):
Kalorija 57
Ukupno masti 0.2g
Zasićene masti 0.1g
Holesterol 0mg
Natrijum 0mg
Ugljenihidrati 16g
Dijetalna vlakna 2.1g
Šećeri 12.8g
Proteini 1.1g
Kalcijum 13mg
Kalijum 222mg
Lekovito dejstvo Trešnje :
Bogate su antioksidansima koje nazivamo flavonoidi (posebno antocijanidi i proantocijanidi).Flavonoidi su boje,nalazimo ih i kod drugog tamnog voca,a imaju ulogu vezivanja slobodnih radikala.Mnoge degenerativne bolesti (mrena na oku,Pakirsonova bolest, ateroskleroza) povezuju se sa ostecenjem tkiva koje uzrokuju slobodni radikali.Flavonoidi,pogotovo oni u tresnji, prirodna su protivupalna sredstva, ublazavaju simptome alergije i astme.
Ujedno jačaju kolagen, grdivnog tkiva kao sto je hrskavica i tetiva.Trešnje sadrže celulozu pa dobro regulišu probavu,a zbog velikog sadržaja vode i kao im olakšavaju izbacivanje vode iz organizma, pa tako poboljšavaju rad bibrega, žuči i jetre. Trešnje imaju i najveću količinu C vitamina u odnosu na ostalo koštičavo voće. Zreliji plodovi tamnije boje sadrže veću koncentraciju antocijana i imaju veće antianemijsko delovanje.Protiv reume, svakodnevno osam dana po tri puta dnevno, piti po čašu soka od svežih trešanja.
Trešnja je dobra kod problema sa ejakulacijom, loše krvne slike, gušavosti, kamena u bubregu, raka, lumbaga, upale, bolesti srca, slezine i problema sa perifernim nervnim sistemom.
Zanimljivosti:
Trešnje sadrže veliku količinu vitamina C i cinka koji su veoma važni za otpornost organizma, zatim folnu kiselinu za zdravo srce i krvotok, kalcijum za kosti i gvožđe za krv. Međutim, najvredniji su biljni pigmenti, takozvani antocijanidini koji se nalaze u trešnjama.
Oni jačaju vezivno tkivo, te sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Trešnje takođe mogu da spreče nastanak celulita, a skoro je na američkom univerzitetu u Vermontu dokazano da su antocijanidini dobri i protiv upale mišića i grčeva u listovima nogu.
Cvetovi se razvijaju u ču-percima i snežno su bijele boje.Plodovi su različite veličine, uglavnom crvene ili crne boje a nalaze se na peteljkama obično po 2 do 3 zajedno.
Trešnja može dostići visinu od 30 do 32 metra,a prečnik stabla može biti 50 ili više cm.Kora je svetlo do tamnosmeđa sa karakterističnim horizontalnim linijama, koje vremenom sve više debljaju i na tim mestima se javljaju pukotine. Ispočetka, dok je drvo još mlado, linije se skoro i ne primjećuju, da bi s vremenom i kora zadebljala, a linije prelaze iu pukotine. Kora može i da se ljušti u horizontalne trake.Listovi su eliptičnog, odnosno više jajastog oblika, na obodu su testerasti, dugi oko 10, a široki oko 5 cm. Cvet je bele boje i nalazi se na dugoj peteljci. Pupoljci su elipsoidni i zašiljeni, tamnosmeđe su boje i prekriveni sa više ljuspi. Cvetovi se javljaju u velikom broju i gusto su raspoređeni i grupisani. Karakteristika cijele potfamilije, pa i trešnje, je građa cveta, koji ima jedan oplodni listić. U plodniku ima dva semena zametka, od kojih se često samo jedan razvija u seme. Plod je tipična monokarpna koštunica, loptast je i ima tamnocrvenu, ružičastu ili žutu boju. Prečnik mu je oko 1 cm, a u kulturnih sorti može biti krupniji. Plod trešnje je izuzetno mesnat i slatkog je ukusa. Poreklo: Trešnja je široko rasprostranjena u srednjem i zapadnom delu Evrope, na Balkanu, Apeninskom i severnom dijelu Pirinejskog poluostrva. Ima je i na Mediteranu, ali se ređe sreće. U najjužnijim delovima Evrope raste na nešto većim nadmorskim visinama. U Aziji se može naći na Kavkazu, Krimu i delovima Male Azije. Trešnja ima veliki značaj kao poljoprivredna biljka, jer je pripitomljena i jedna je od najzastupljenijih biljaka u voćarstvu, zbog svojih ukusnih plodova, koji se koriste u svežem i prerađenom stanju. Danas je veštačkom selekcijom i oplemenjivanjem stvoren veliki broj sorti trešanja koji su vrlo česte voćarske kulture u cijelom svijetu. Brojni su razlozi: ne zahteva posebnu konstrukciju prilikom uzgoja, nije zahtevna ni u pogledu rezidbe, a otporna je na mnoge bolesti i štetnike. Trešnja je poznata još iz praistorije, kad su za nju znali ljudi iz bronzanog doba, tačnije 2000 godina p. n. e. U 8. veku p. n. e. trešnja je već bila pripitomljena i ljudi su koristili njene plodove. Smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Pored toga što se koriste u ljudskoj ishrani, plodove trešnje jedu i životinje i na taj način doprinose razmnožavanju trešnje u prirodi.Isto tako je poznato da gotovo pre 2000 god. rimski je vojskovođa i proslavljeni sladokusac Lucije Lukul donio prvu trešnju u Rim. Monasi su se trudili da trešnju kao drvo koje voli topla područja priviknu na hladnija područja, pa je oko 800 god. kasnije već u propisima Karla Velikoga bilo preporučeno za uzgoj nekoliko sorti tre¬šanja. Od onog vremena trešnja se udomaćila u šumama srednje Evrope, tamo je podivljala pa je presađivana iz šuma u rasadnike i kućne vrtove da bi se oplemenila u nove sorte. Danas je već poznato veoma mnogo uzgojnih oblika trešnje.
Vrste Trešanja:
Pojavom novostvorenih kržljavih podloga, kao što su Gisela 5 ili 6, Edabriz, Weiroot 158 i drugih klonskih podloga to se naročito potvrđuje. Stabla kalemljena na ovim podlogama su nižeg rasta i lakše se održavaju, daju plodove ranijeg vremena sazrevanja, čime se značajno skraćuje vreme do prve komercijalne berbe i imaju veću produktivnost. Na pomenutim podlogama (Gisela 5) radanju trešnje već drugu godinu nakon sadnje.
Maksimalna je iskoristivost i puni rod od pete do šeste godine pa nadalje. Plodovi se beru praktično sa zemlje, pa se uloženo brže i vrati. Neke od tih sorta su samooplodne, omogućuju lakše, navodnjavanje, đubrenje, savijanje grana i rezidbu. Voćke se sade na udaljenosti jedna od druge 2,5 - 3 m, što omogućuje više sadnica na manjem prostoru.
Poznato je da većina potrošača odlučuje šta će kupiti na osnovu vizuelnog utiska. Da bi se postigao maksimalan uspeh na tržištu sveže trešnje moraju imati lepu crvenu boju, od sjajno crvene do burgundsko crvene, a ako su žutih plodova, veoma je poželjno da plodovi imaju crvenu dopunsku boju. Plodovi moraju biti krupni, čvrsti i hrskavi kao, sočni, prijatne arome i blago nakiselog ukusa. Osim navedenog, odgajivačima se savetuje da obrate pažnju na razlike između sorti u pogledu vremena cvetanja, otpornosti prema niskim temperaturama, osetljivosti na prolećne mrazeve, u smislu potencijala sorte da umanji ili izbegne smanjenje prinosa usled prolećnih mrazeva i pucanje plodova prouzrokovanog kišom, što zapravo sortu čini ili ne čini ekonomski produktivnom.
Trešnja u ishrani Nutritivni sastav: Trešnja (100g):
Kalorija 57
Ukupno masti 0.2g
Zasićene masti 0.1g
Holesterol 0mg
Natrijum 0mg
Ugljenihidrati 16g
Dijetalna vlakna 2.1g
Šećeri 12.8g
Proteini 1.1g
Kalcijum 13mg
Kalijum 222mg
Lekovito dejstvo Trešnje :
Bogate su antioksidansima koje nazivamo flavonoidi (posebno antocijanidi i proantocijanidi).Flavonoidi su boje,nalazimo ih i kod drugog tamnog voca,a imaju ulogu vezivanja slobodnih radikala.Mnoge degenerativne bolesti (mrena na oku,Pakirsonova bolest, ateroskleroza) povezuju se sa ostecenjem tkiva koje uzrokuju slobodni radikali.Flavonoidi,pogotovo oni u tresnji, prirodna su protivupalna sredstva, ublazavaju simptome alergije i astme.
Ujedno jačaju kolagen, grdivnog tkiva kao sto je hrskavica i tetiva.Trešnje sadrže celulozu pa dobro regulišu probavu,a zbog velikog sadržaja vode i kao im olakšavaju izbacivanje vode iz organizma, pa tako poboljšavaju rad bibrega, žuči i jetre. Trešnje imaju i najveću količinu C vitamina u odnosu na ostalo koštičavo voće. Zreliji plodovi tamnije boje sadrže veću koncentraciju antocijana i imaju veće antianemijsko delovanje.Protiv reume, svakodnevno osam dana po tri puta dnevno, piti po čašu soka od svežih trešanja.
Trešnja je dobra kod problema sa ejakulacijom, loše krvne slike, gušavosti, kamena u bubregu, raka, lumbaga, upale, bolesti srca, slezine i problema sa perifernim nervnim sistemom.
Zanimljivosti:
Trešnje sadrže veliku količinu vitamina C i cinka koji su veoma važni za otpornost organizma, zatim folnu kiselinu za zdravo srce i krvotok, kalcijum za kosti i gvožđe za krv. Međutim, najvredniji su biljni pigmenti, takozvani antocijanidini koji se nalaze u trešnjama.
Oni jačaju vezivno tkivo, te sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Trešnje takođe mogu da spreče nastanak celulita, a skoro je na američkom univerzitetu u Vermontu dokazano da su antocijanidini dobri i protiv upale mišića i grčeva u listovima nogu.
Kilogram trešanja sadrži samo 570 kalorija:
Simedro Trešnja
Kilogram trešanja sadrži samo 570 kalorija, gotovo nimalo masti i oko 80 odsto vode, zbog čega su izvrsne za sve one koji žele zdravo da smršaju, a stručnjaci ih preporučuju i za međuobrok.
Ovo voće sadrži mnogo antioksidansa flavonoida, koji je prirodno antiupalno sredstvo, ali i koji dokazano deluje u prevenciji karcinoma i starenja. Bogato je i beta karotenom i melatoninom.
Zbog toga se preporučuje putnicima koji često lete avionom jer umanjuje posledice umora izazvanog promenom vremenskih zona. Kisele trešnje popravljaju raspoloženje, a one sveže uspešno otklanjaju fizički i psihički umor.
Ublažavaju i bol izazvanu artritisom i smanjuju rizik za razvoj srčanih bolesti i dijabetesa. Zasad nema saznanja o štetnosti prekomernog jedenja trešanja, a preporučuje se jedna do dve porcije na dan, što je otprilike oko pola kilograma.
Sastojci trešanja smanjuju komplikacije povezane sa usporenim metabolizmom, koji povećava rizik od infarkta, moždanog udara i dijabetesa tipa 2.
Nije preporučljivo jesti trešnje pre ručka jer u želucu stvaraju reakciju koja otežava varenje, posebno mesa.
Posle trešanja nipošto ne treba piti vodu, a još manje pivo ili neko drugo alkoholno piće.
Ovo voće sadrži mnogo antioksidansa flavonoida, koji je prirodno antiupalno sredstvo, ali i koji dokazano deluje u prevenciji karcinoma i starenja. Bogato je i beta karotenom i melatoninom.
Zbog toga se preporučuje putnicima koji često lete avionom jer umanjuje posledice umora izazvanog promenom vremenskih zona. Kisele trešnje popravljaju raspoloženje, a one sveže uspešno otklanjaju fizički i psihički umor.
Ublažavaju i bol izazvanu artritisom i smanjuju rizik za razvoj srčanih bolesti i dijabetesa. Zasad nema saznanja o štetnosti prekomernog jedenja trešanja, a preporučuje se jedna do dve porcije na dan, što je otprilike oko pola kilograma.
Sastojci trešanja smanjuju komplikacije povezane sa usporenim metabolizmom, koji povećava rizik od infarkta, moždanog udara i dijabetesa tipa 2.
Nije preporučljivo jesti trešnje pre ručka jer u želucu stvaraju reakciju koja otežava varenje, posebno mesa.
Posle trešanja nipošto ne treba piti vodu, a još manje pivo ili neko drugo alkoholno piće.
Trešnje:
Simedro Trešnja
Trešnje protiv reume i gihta
Delotvorno dejstvo antocijanidina kod problema sa reumom i gihtom otkrio je 1950. godine u Teksasu nemački lekar Ludvig Blau. On je naime sam bolovao od gihta, imao jake bolova od kojih povremeno čak nije mogao ni sam da se kreće, već samo pomoću invalidskih kolica. Jednom prilikom je primetio da su njegovi bolovi nakon dve šake trešanja bili manji. Pokrenuo je studiju sa pacijentima koji su patili od reume i gihta i od tada je dokazano da trešnje smanjuju nivo mokraćne kiseline i leče upale. Prema rečima bečkog stručnjaka Bankhofera, protiv reume i gihta efikasnije su tamne trešnje, jer sadrže više pigmenta.
Trešnje podstiču varenje
Pomoću svojih zaštitnih kiselina i voćnog šećera trešnje podstiču rad želuca, creva i pankreasa i samim tim podstiču i varenje. Osim toga, trešnje izbacuju vodu iz organizma i na taj način rasterećuju srce i krvotok i aktiviraju jetru i bubrege.
Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga i mogu da spreče nastanak karijesa i probleme sa desnima poput parodontoze.
Delotvorno dejstvo antocijanidina kod problema sa reumom i gihtom otkrio je 1950. godine u Teksasu nemački lekar Ludvig Blau. On je naime sam bolovao od gihta, imao jake bolova od kojih povremeno čak nije mogao ni sam da se kreće, već samo pomoću invalidskih kolica. Jednom prilikom je primetio da su njegovi bolovi nakon dve šake trešanja bili manji. Pokrenuo je studiju sa pacijentima koji su patili od reume i gihta i od tada je dokazano da trešnje smanjuju nivo mokraćne kiseline i leče upale. Prema rečima bečkog stručnjaka Bankhofera, protiv reume i gihta efikasnije su tamne trešnje, jer sadrže više pigmenta.
Trešnje podstiču varenje
Pomoću svojih zaštitnih kiselina i voćnog šećera trešnje podstiču rad želuca, creva i pankreasa i samim tim podstiču i varenje. Osim toga, trešnje izbacuju vodu iz organizma i na taj način rasterećuju srce i krvotok i aktiviraju jetru i bubrege.
Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga i mogu da spreče nastanak karijesa i probleme sa desnima poput parodontoze.
Trešnje kao lek:
Simedro Trešnja
Dobra vest za sve one koji vole trešnje je da ne samo da su izuzetno ukusne vec i veoma lekovite.
Naucnici sa micigenskog instituta su potvrdili da trešnje imaju izuzetno antizapaljensko dejstvo, mogu da olakšaju bolove kod artritisa a izuzetan su izvor antioksidanasa i melantonina koji mogu da uspore efekte starenja, korisni u borbi protiv raka i srcanih oboljenja.
Antioksidansi trešnje imaju 10 puta jace antizapaljensko dejstvo od aspirina sa tom prednošcu da ne iritiraju stomak. Bogate su važnim flavonidima izokvercinom i kvercinom koji predstavljaju najintenzivnije antikancerogene materije.
Kod nas se u narodnoj medicini koristi list, smola, peteljka, plod, jezgra koštice, sveže trešnje, protiv otoka ispod ociju, bolesti bubrega i mokracnih kanala, tuberkoloze, impotencije, za otklanjanje fizicke i umne iscrpljenosti, neraspoloženja, melanholije i za negu kože lica.
Protiv otoka ispod ociju: Cajem od trešnjinih peteljki nakvasiti gazu i njome obložiti otoke.
Protiv impotencije: jedan deo zgnjecenih jezgri iz koštica trešanja staviti u cetiri dela vinjaka i ostaviti da stoji otvoreno oko 10 dana, zatim ocediti i piti tri puta dnevno posle jela po 15 kapi u caši vode ili ih nakapati na hleb ili šecer.
Protiv bolesti bubrega i mokracnih organa: šaku peteljki trešanja kuvati u litru vode dva minuta (od momenta kad voda prokljuca), ostaviti da malo odstoji, procediti i ne zasladeno piti povremeno u gutljajima tokom celog dana.
Za otklanjanje fizicke i umne iscrpljenosti: tri puta dnevno jesti po 250gr. trešanja.
Za negu kože lica i vrata: zgnjeciti zrele plodove trešnje (bele ili žuckasto bele, koje ne ostavljaju fleke) i napraviti gustu kašu slicnu pireu, pa naneti na kožu lica i vrata i držati 20 minuta. Kožu isprati mlakom vodom.
Protiv kamena i peska u bešici: 2 kašike isitnjenih jezgra trešanja staviti u 100gr. 70% alkohola, flašu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji 10 dana. Uzimati 6 - 10 kapi dnevno razblaženo u malo vode.
Protiv zapaljenja bubrega, bubrežnog kamena i za bolje mokrenje: jednu kašiku peteljki trešanja preliti sa 200gr. vode ili mleka i kuvati 1 do 2 minuta, ostaviti poklopljeno 5 minuta a zatim procediti i piti 3 puta dnevno.
Protiv premorenosti ruku i nigu: ruke i noge masirati trešnjevom rakijom nekoliko puta u toku dana, neizostavno uvece 5 do 7 dana.
Protiv reume: tokom 8 dana svakodnevno piti sok od svežih trešanja tri puta dnevno po jednu cašu.
Protiv srcanih smetnji: isitniti 25gr. koštiva trešanja i staviti u 80gr. jake komovice da stoji 10 dana na umerenoj temperaturi, zatim piti 5 kapljica tinkture dva puta dnevno.
Naucnici sa micigenskog instituta su potvrdili da trešnje imaju izuzetno antizapaljensko dejstvo, mogu da olakšaju bolove kod artritisa a izuzetan su izvor antioksidanasa i melantonina koji mogu da uspore efekte starenja, korisni u borbi protiv raka i srcanih oboljenja.
Antioksidansi trešnje imaju 10 puta jace antizapaljensko dejstvo od aspirina sa tom prednošcu da ne iritiraju stomak. Bogate su važnim flavonidima izokvercinom i kvercinom koji predstavljaju najintenzivnije antikancerogene materije.
Kod nas se u narodnoj medicini koristi list, smola, peteljka, plod, jezgra koštice, sveže trešnje, protiv otoka ispod ociju, bolesti bubrega i mokracnih kanala, tuberkoloze, impotencije, za otklanjanje fizicke i umne iscrpljenosti, neraspoloženja, melanholije i za negu kože lica.
Protiv otoka ispod ociju: Cajem od trešnjinih peteljki nakvasiti gazu i njome obložiti otoke.
Protiv impotencije: jedan deo zgnjecenih jezgri iz koštica trešanja staviti u cetiri dela vinjaka i ostaviti da stoji otvoreno oko 10 dana, zatim ocediti i piti tri puta dnevno posle jela po 15 kapi u caši vode ili ih nakapati na hleb ili šecer.
Protiv bolesti bubrega i mokracnih organa: šaku peteljki trešanja kuvati u litru vode dva minuta (od momenta kad voda prokljuca), ostaviti da malo odstoji, procediti i ne zasladeno piti povremeno u gutljajima tokom celog dana.
Za otklanjanje fizicke i umne iscrpljenosti: tri puta dnevno jesti po 250gr. trešanja.
Za negu kože lica i vrata: zgnjeciti zrele plodove trešnje (bele ili žuckasto bele, koje ne ostavljaju fleke) i napraviti gustu kašu slicnu pireu, pa naneti na kožu lica i vrata i držati 20 minuta. Kožu isprati mlakom vodom.
Protiv kamena i peska u bešici: 2 kašike isitnjenih jezgra trešanja staviti u 100gr. 70% alkohola, flašu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji 10 dana. Uzimati 6 - 10 kapi dnevno razblaženo u malo vode.
Protiv zapaljenja bubrega, bubrežnog kamena i za bolje mokrenje: jednu kašiku peteljki trešanja preliti sa 200gr. vode ili mleka i kuvati 1 do 2 minuta, ostaviti poklopljeno 5 minuta a zatim procediti i piti 3 puta dnevno.
Protiv premorenosti ruku i nigu: ruke i noge masirati trešnjevom rakijom nekoliko puta u toku dana, neizostavno uvece 5 do 7 dana.
Protiv reume: tokom 8 dana svakodnevno piti sok od svežih trešanja tri puta dnevno po jednu cašu.
Protiv srcanih smetnji: isitniti 25gr. koštiva trešanja i staviti u 80gr. jake komovice da stoji 10 dana na umerenoj temperaturi, zatim piti 5 kapljica tinkture dva puta dnevno.
